Moral i Dogma – Drevnog i Prihvaćenog Škotskog Obreda Slobodnog Zidarstva (jednotomno-celo delo) – Albert Pajk

8.500 RSD

Prevod: Aleksandar Dramićanin, Jelena Gavrilović, Dušan D. Stojanović

Obim: 1112 strana

Povez: Tvrd

Pismo: Latinica

ISBN: 978-86-7884-229-0

najpoznatija masonska knjiga svih vremena

MORAL I DOGMA – Drevnog i prihvaćenog Škotskog reda slobodnih zidara – Alberta Pajka je najzad dostupna i kod nas!!!

Kategorije: ,

Opis

Odlomak iz knjige

“Varalice isuviše često vladaju u republikama. Čini se da su oni uvek u manjini; njeni čuvari su samoimenovani, a nepravedni napreduju više od pravednih. Despot, kao rika lava u noći, guši buku jezika i govora, kao pravo slobodnog čoveka stečeno rođenjem, i ono postaje tričarija porobljenih.

Sasvim je tačno da republike samo ponekad i slučajno biraju najmudrije, ili čak manje sposobne među nesposobnima, da upravljaju njome i donose zakone. Ako bi genije, naoružan znanjem i pameću, preuzeo uzde, narod bi ga poštovao; ako bi sam sebe skromno predložio za vlast, odmah bi bio udaren u lice, čak i kada je država u velikim mukama, agonijama i nesrećama, a on neprocenjiv za njen spas. Uporedite ga sa razmetljivcima i površnima, uobraženima, neznalicama i drskima, varalicama i šarlatanima, i rezultat ni u jednom trenutku neće biti neizvestan. Presude zakonodavca i naroda su poput presuda porote – samo su ponekad i slučajno ispravne.

Službe, istina, obasipaju poput nebeske kiše, kako pravedne tako i nepravedne. Rimski auguri[1], koji su imali običaj da se svakom smeju u lice sa prostom vulgarnošću, i sami su bili zagolicani sopstvenim lukavstvom; ali nije potreban nijedan augur da zavede narod. On sam sebe spremno obmanjuje. Pustite republiku da nastane kako okolnosti odrede i neće proći mnogo pre nego što uzdigne imbecilnost na visoke položaje; i, uz površne izgovore, kada se izduva u saopštenjima, napašće sva svetilišta. Tada će nastati najnemoralnija partnerstva, čak i protiv vere u pravo, i najnečasnija imenovanja će biti stalno činjena, iako svako od takvih imenovanja ne samo da predstavlja nezasluženu uslugu, već može da natera stotine poštenih obraza da pocrvene zbog nepravde.

Zemlja je ozbiljno uzdrmana kada su ovakvi ljudi dovedeni u udobne fotelje, a trebalo bi da sede na mračnoj galeriji. Svaki žig počasti tada je ukraden iz trezora zasluga.

Ipak, ulazak u javnu službu i napredak u njoj utiče na prava pojedinca i nacije. Nepravda u poklonjenoj ili uskraćenoj službi ne treba da bude tolerisana u demokratskoj zajednici, već bi svaki, i najmanji trag takvog ponašanja, trebalo da bude ravan izdaji. Nije uopšte istina da su svi građani jednaki i da imaju iste mogućnosti pri kucanju na vrata javnih kancelarija. Kada neki čovek predstavi sebe i iznese svoj stav, on ima pravo da teži ka vrhu odmah, ako pokaže da je podoban za takav početak – da je sposobniji od drugih koji se nude za isti položaj. Dolazak do tog mesta može da valjano obezbedi samo kroz vrata zasluga. I kada bilo ko pokuša da dobije, ili čak i dobije, tako visok položaj, posebno ako je nepoštenim ili sumnjivim načinima došao do cilja, i ako se kasnije ispostavi da je bio čist promašaj – tome bi trebalo odmah skinuti glavu. Takav čovek je gori od svih državnih neprijatelja.

Kada se neko potvrdi u revnosnom obavljanju službe, svi ostali bi trebalo da budu ponosni i da mu priznaju prednost. Kada se, međutim, moć unapređenja zloupotrebi, bilo da to učine prosti službenici, zakonodavstvo ili izvršna vlast, nepravedne odluke moraju naterati sudiju da se odmah trgne. To nije samo krupna, već i voljna kratkovidost, sa namerom da se ne razotkrije zasluženo. Ako neko dobro, dugo i pošteno prosuđuje, neće propustiti da razluči zasluge genija i kvalifikacije; oči i uši štampe i javnosti treba da ukore i osude nepravdu, gde god da ona podigne svoju užasnu glavu.”